Ako ulicom Španskih boraca krenete ka Belvilu, kao što ja radim svako jutro, idući na svoj trenutni posao, proći ćete kroz sumornu, istinitu sliku sveta u kom živimo. Čim prođete Holiday Inn (kako to gordo, svetski zvuči) ispod železničkog mosta naići ćete na hrpe gnjilog, trulog i poluraspalog đubreta. Odmah pored je improvizovana česma, kartonsko naselje pored depoa GSP-a, i još mnogo, mnogo đubreta…
Dok se u daljini nazire neoliberalni kapitalistički raj, ljudi (koji nisu ništa manje ljudi od prepotentnih vlasnika kancelarija u Belvilu) žive u govnima, i greju se na vatre zapaljene na zemlji. Centralno grejanje u svom primordijalnom obliku.
U medijima možete pročitati razne žalopojke o jadnom stanju u Srbiji, ali sve su to u suštini prazne priče, jer ako poneki novinari još imaju malo osećaja za drugoga, njihove urednike zabole kurac. Oni žive u svom kutku kapitalističkog raja (štaviše, često su plaćeni upravo da sakriju ovakve stvari), a sirotinja neka crkava. Ko im je kriv, budalama, kad se nisu potrudili da se obogate? To je logika našeg doba.
I dok se Ciganin u pocepanoj jakni greje pored vatre, na samo par metara od njega nalaze se novi Solarisovi autobusi (sudeći po člancima u novinama, ljudi svršavaju od radosti kada se nađu u njima). A oko svega toga, još đubreta. Gušimo se u govnima i nikog nije briga. Uostalom, šta se vlastodržaca tiče taj tu delić grada? Iz Holiday Inn-a se to ne vidi zbog pruge, a osim mene tuda niko osim sirotinje koja tu živi ne prolazi peške, dok ovi što se vozikaju kolima i ne stignu u brzini da vide kroz šta prolaze. Dakle, nebitno. Ne može se nikome naplatiti, niko neće primetiti, pa neka ih izjedu pacovi i neka umiru lagano u smeću.
A kada prođete taj delić Beograda, naći ćete se u divnom, umivenom kvartu koji prosto sija od kapitalističnosti. Tu je centrala beskrupuloznog (ali nama tako dragog) Delhaize-a, tuda prolaze španski tramvaji, tu se šetaju japiji i japijke (japičke?), tu je budućnost koju želite. Pa da li je baš tako? Ili smo samo već prestali da budemo dovoljno ljudi pa da makar poželimo da pomognemo drugima? Uostalom, neka crkne sirotinja. Šta oni imaju nama da prljaju grad našim đubretom…
Pa, razmislite malo, šta da vam kažem. Možda i ne moramo da budemo govna. Setite se da je GMO = zlo, i da će nas kapitalistička privreda porobiti i uništiti sve ljudsko u nama. Ako rasteramo i pobijemo degenerike koji nam kroje sudbinu, ima još malo nade… Možda.
Органске мисли 
Nije sve tako crno i belo. Slažem se da je njihov život nedostojan čoveka i mogu se složiti i sa karakterom te fele koja živi u Belvilu, ali dajem ruku, kada bi neko sad otišao i izgradio im kuću sa džakuzijem, ta kuća bi vrlo brzo ostala bez poda, prozora, vrata, a oni bi opet živeli kao i do sada.
Da bi neko migao da im pomogne, moraju da pomognu prvo sami sebi.
Npr. ljudi na jugu Srbije imaju primanja po 10000 dinara, rade ceo mesec za te pare. Jedan pripadnik romske populacije od sakupljanja sekundarnih sirovina, može da zaradi isto, ako ne i više od toga. Ali, ovi prvi, ne idu prljavi, oni se makar okupaju. I makar decu do lekara odvedu…
Потписујем. Мада јесам написао конкретан текстић гледајући то конкретно картонско насеље, његова поента се односила на сваку беду коју „толеришемо“…
Slažem se potpuno sa komentarom i dodajem da apsolutno nemam nikakvu empatiju prema Ciganima. Neću biti čak ni političko korektan te ih neću nazvati romima jer to su bića koja žive nomadskim načinom života. Ne treba stavljati beskućnike i cigane u isti koš, a svi znamo da u tim kartonskim kutijama cigani žive. Nažalost ova gorčina dolazi od toga što u mojoj zgradi u podrumu žive cigani i nisu dostojni suživota sa drugim ljudima. Bez preterivanja i srdžbe mogu reći da se ponašaju kako životinje i žive tako iako im je bezbroj puta nuđeno i vršena takozvana inkluzija- bačene pare i energija dobrih ljudi!